Петао

Ова свакако уобичајна домаћа живина има и своју митолошку улогу. Бројна предања везана су за петла, а пре свега петла црне боје. Тако он може имати моћ предсказивања времена, смрти или какве непогоде ако ли се огласи ван редовног времена. Приликом уобичајног оглашавања он најављује зору и тиме тера вампире и друга бића која делују по ноћи. Петао је и једна од основних животињских жртви. Па се приликом зидања куће, обарања сеновитог дрвета, приликом свршетка жетве или о Божићу углавном жртвује петао, јер се верује да има утицаја на плодност али и да штити од злих утицаја.
Текст: Душан Божић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж Петровић, Н Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Сима Тројановић, „Главни српски жртвени обичаји - старинска јела и пића”, Просвета, Београд, 1983

Слика:
„Хороз” - Душан Божић

Гатање

Овим чином су се прорицали догађаји који ће се десити у будућности (рат, суша, болести...) али исто тако и догађаји који су се већ десили (крађе, убиства...). Гатањем су се бавили људи који су били обдарени видовитошћу, у даљој прошлости то су били жреци а касније и гатари из народа и вештице. Постоји много различитих техника гатања као што су гатање помоћу воде, пасуља, костију, ораха, гашењем угљева, топљењем олова... Један од данских хроничара је записао чин прорицања у граду Аркони уз помоћ Световитовог коња који шета око пободених копаља на основу чега би жрец одређивао да ли треба ићи у поход или не. Мокош је још једно божанство које се везује за прорицање јер испреда нити судбине крај свог извора у подножју дрвета света.
Текст: Милош Костић

Литература:
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство”, Esotheria, Београд, 2007
Ш. Кулишић, П. Ж Петровић, Н Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Rastko Kostić - „Pad Arkone ili sumrak slovenskog paganizma” - KD Atos, Beograd 2009

Слика:
Мария Крылова - „Святовит”

Вукодлак

Овај свесловенски и општепознати термин временом је мењао своје значење и односио се на више различитих појава. Према најстаријим тумачењима вукодлак није ништа друго до животињске форме вампира који се отелотворује у виду вука. Па је тако сваки вампир уједно и вукодлак. Други традиционални начин за постајање вукодлаком јесте каква клетва или бачена чин којом вештица или какав други чаробњак преображава жртву која у вучијем облику задржава људски ум. Модерне представе о мешанцу човека и вука чије се стање као зараза преноси угризом последице су модерних покушаја рационализације мита и утицаја накнадних буквалних тумачења некадашњих представа о вукодлаку.
Текст: Душан Божић

Литература:
Елена Е. Левкиевская - „Вукодлак“, „Словенска митологија: енциклопедијски речник“, Zepter Book World., Београд, 2001
Веселин Чајкановић - „Стара српска религија и митологија“, Просвета, Ниш, 2003
Соња Жакула - „Шта је данас вукодлак? Семиолошка анализа текстова о 'тамнавском вукодлаку'“, Етноантрополошки проблеми, Београд, вол. 7, бр. 4, стр. 1017-1032, 2012

Слика:
Ивица Стевановић - „Вукодлак“