Коњ

Ова животиња изузетно је цењена од стране Словена, јер су у њему видели како вредног помоћника при раду тако и увек верног сапутника. Међутим код коња је изузетно вреднована његова моћ предсказивања. Тако су полапски словени уз помоћ коња предвиђали ратне исходе, на истоку су кориштени код љубавног пророковања, док су међу јужним Словенима били неизоставни део приликом откривања вампира. Уоштено, људи су се у свакодневном животу ослањали  на коње верујући у њихову способност да предосете опасност и невољу. Због повезаности коња и божанстава, у чијој су служби неретко бивали, кориштене су бројне амајлије у коњском облику. Но, поред своје питоме стране коњ је у себи задржао оно животињско и дивље које га веже уз људима непознато, тако да је сам често могао бити подложан лошим утицајима али и њихов узрочник.
Текст: Душан Божић

Литература:
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Bладимир Я. Петрухин - „Коњ“, „Словенска митологија: енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001

Слика:
Коњи - Душан Божић

Бунар

Овај објекат, који је уједно извор и грађевина, представља магијско место као и везу са оностраним светом, где бораве нечисте силе али и преци. Одлазак на бунар је пропраћен многим правилима које се односе на чистоту вршиоца радње. Тако је породиљама и женама са менструацијом било забрањено захватање воде из бунара, која се сматра чудотворном. На бунару су се вршили обреди призивања кише као и обреди гатања, а крај њега се, као и поред река, закопавала лутка Герман. На велике празнике су приношене жртве бунару у облику обредног хлеба како би се обезбедило здравље, чиста вода и богатство током године а из истог разлога бунар се на одређене празнике китио биљем. Распрострањен је обред вођења младе на бунар, где би она доношењем воде у кућу симболички постајала део породице.
Текст: Милош Костић

Литература:
М. М. Валенцова, Д. Н. Виноградова – „Словенска митологија: енциклопедијски речник”, „Бунар'', Zepter Book World, Београд, 2001

Слика:
Kenji – Weathered Well

Јабука

Ово дрво и његов плод имају значајно место у култури свих индоевропских народа. У усменом предању Словена јабука се неретко сматра за дрво света, а њен плод прати најзначајне тренутке сваког појединца: рађање, венчање и смрт. Тако је јабука једна од основних жртви при обредима везаним за плодност али и претке. Као таква она представља основни дар, нарочито оболелима, јер у народном лечењу има разнолику употребу. Користи се и као позивница и знак гостопримства. Најзначајније место добија у свадбеном обреду који започиње просидбом у виду уручивања јабуке девојци, и наставља се бројним радњама у којима се користи као симбол љубави и плодности. На митолошком нивоу златна јабука је та која означава спајање божанског пара, даље обезбеђући плодност и родност усевима. Но, исто тако може представљати и громове, тиме испољавајући своју разорну снагу.
Текст: Душан Божић

Литература:
Мирјана Детечић - „Зелена јабука у епским песмама”, „Зборник у част Марији Клеут”, Филозофски факултет, Нови Сад, 2013
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010
Веселин Чајкановић - „Речник српских народних веровања о биљкама”', Српска књижевна задруга, Београд, 1994

Слика:
Јаблко - Душан Божић

Стазом словенског наслеђа - Велес

„Стазом словенског наслеђа” је серијал кратких образовних снимака који говоре о божанствима, бићима, обичајима и митовима словенских народа.

У првој епизоди говорићемо о Велесу једном од основних божанстава Словена, о његовим улогама и особинама.


Литература:
Бандић, Душан, „Табу у традиционалној култури Срба“, БИГЗ, Београд, 1980
Чајкановић, Веселин, „О врховном богу у старој српској религиј“, Српска књижевна задруга, Београд, 1994
Ivanov, Vyacheslav Vsevolodovich, Toporov, Vladimir Nikolayevich, "A comparative study of the group of Baltic mythological terms from the root *vel-", Baltistica IX (1), Vilnius, 1973, p. 15-27.
Иванов, Вячеслав Всеволодович, Топоров, Владимир Николаевич, "Исследования в области славянских древностей", Наука, Москва, 1974
Jakobson, Roman, "The Slavic god Velesъ and his Indo-European cognates", "Selected writings, volume VII: Contributions to comparative mythology", De Gruyter, Berlin, 1985, p.33-49
Katičić, Radoslav, "Gazdarica na vratima", Ibis grafika, Zagreb, 2011
Katičić, Radoslav, "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008
Кулишић, Шпиро, „Из старе српске религије”, Српска књижевна задруга, Београд, 1970
Менцеј Мирјам, „Шепавост вука у легендама о код Словена“, Кодови словенских култура 4, Београд, 1999, с. 213-219.
Плотникова, Анна Аркадьевна, „Скот”, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 5,
Международные отношения, Москва, 2012
Топоров, Владимир Николаевич, „Ещё раз о Велесе-Волосе в контексте «основного» мифа”, „Балто-славянские языковые отношения в историческом и ареальном плане” , Наука, 1983, с. 50-56.
Успенский, Борис Андреевич, „Филологические разыскания в области славянских древностей”, МГУ, Москва, 1982.
Watkins, Calverts, "How to kill a dragon", Oxford university press, New York, 1995.
Зечевић, Слободан, „Митска бића српских предања“, Вук Караџић, Београд, 1981

Текст:
Душан Божић

Нарација:
Милош Костић

Музика:
Дамир Маркотић - Светослав(Сварица)

Графика:
Душан Божић

Анимација:
Милош Костић