Јабука

Ово дрво и његов плод имају значајно место у култури свих индоевропских народа. У усменом предању Словена јабука се неретко сматра за дрво света, а њен плод прати најзначајне тренутке сваког појединца: рађање, венчање и смрт. Тако је јабука једна од основних жртви при обредима везаним за плодност али и претке. Као таква она представља основни дар, нарочито оболелима, јер у народном лечењу има разнолику употребу. Користи се и као позивница и знак гостопримства. Најзначајније место добија у свадбеном обреду који започиње просидбом у виду уручивања јабуке девојци, и наставља се бројним радњама у којима се користи као симбол љубави и плодности. На митолошком нивоу златна јабука је та која означава спајање божанског пара, даље обезбеђући плодност и родност усевима. Но, исто тако може представљати и громове, тиме испољавајући своју разорну снагу.
Текст: Душан Божић

Литература:
Мирјана Детечић - „Зелена јабука у епским песмама”, „Зборник у част Марији Клеут”, Филозофски факултет, Нови Сад, 2013
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010
Веселин Чајкановић - „Речник српских народних веровања о биљкама”', Српска књижевна задруга, Београд, 1994

Слика:
Јаблко - Душан Божић