Ова ритуална радња, током које се око, села заоравао магијски круг, имала је за циљ да спречи болести, нечисте силе и уроке да нашкоде селу. Широм словенског света познато је оборавања с тим да, иако је сврха овог ритуала иста, начин за његово извођење се разликује. Тако би, у зависност да ли се оборавање врши превентивно или када је болест већ наступила, поворка орала у тишини или правила буку. Кориштено је гвоздено рало јер се метал сматра заштитним средством од нечистих сила али се исто тако користило рало направљено од храста. Вршиоци ове радње су код источних словена биле жене, код Пољака је забележено да је младић сам вукао рало око села, док је код Јужних Словена био повезан са култом близанаца, где су браћа близанци упрезали волове близанце а рало правили од дрвета близанца тј. од два дрвета која су расла из једног корена. У овом обреду се опет уочава заштитничка симболика круга али и метала и храста.
Текст: Милош Костић
Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Т.А. Аганкина „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, „Оборавање'', Zepter book world, Београд, 2001
Слика:
Билибин Иван - Микула Селянинович
Нема коментара:
Постави коментар