Гавран

Ова птица је распрострањена на читавој северној хемисфери, због чега ће наћи своје место у митовима многих народа широм планете. Сходно томе и Словени су уткали представу о овој животињи у своја веровања. Тако гавран, услед своје црне боје, али и стрвинарске исхране, добија злослутан предзнак и схвата се као доносилац лоших вести, од чега се народ настојао заштитити заговорима попут: „Колико бео, толико јео, колико сив толико жив!“. Из чињенице да се гаврани хране ратницима палим на бојном пољу долази представа о овој птици као водичу душе у онострано. Управо због тога је и сам табуизован. Међутим, гавран се исто тако схвата и као најмудрија птица, услед своје способности да опонаша различите звукове, међу којима и људски говор. Ова његова способност утицала је да се гавран доживљавава и као животињска форма вештаца и врачева.
Текст: Душан Божић

Литература:
Александр В. Гура - „Символика животных в славянской народной традиции“, Индрик, Москва, 1997
Александар Лома - „Два врана гаврана - Corvus corax у словенској епици - компаративни поглед“, Кодови словенских култура 8, Београд, 2003, с. 109-132.

Слика:
Lindsey Kustusch