Полаженик

Овај свесловенски обред бележимо превасходно међу Јужним Словенима који су најдуже и најцеловитије очували његове особености. Под полажеником се мисли на првог госта божићњег јутра који ступа у домаћинство. Ово је пожељно особа која је ненајављена, случајни пролазник који полази кућу, у неким крајевима Србије назван и радованом. Мада у питању може бити и одабрана особа, данас уобичајно млађе дете из породице. Ипак, као старији се може схватити облик где је ова особа потпуни странац, чиме се њена непознатост изједначава са непознаницом оностраног, које га чини несигурним али и светим, што га уједно путем места исходишта изједначава са прецима.

Почетак обреда
Он долази у рано јутро и тада већ на самим вратима започиње низ обредних радњи. Пре свега он ће зажелети срећан Божић домаћину на шта му се одобравајући одговара уз позив да уђе. На уласку домаћица му наздравља, а овакве здравице у његово име показују изузетан значај који је он попримао, и посипа га сваковрсним житом, како би додатно исказала поштовање даривајући га плодовима који су сакупљени претходне године. Ови плодови као и друга храна којом се он дарује јасно ће указивати на претке чији ће он сада бити представник.

Прилазак огњу
Након ступања унутар дома, он одлази до огњишта, као значајног седишта предака и ту штапом или делом бадњака који је на том месту спаљен претходно вече, жара ватру док благосиља породицу желећи јој свака богатства.

„Колико варница толико оваца, новаца, чељади, говеди, јагњади, крмака и трмака!“
(Усачева, стр.37)

„Na tom mladom letu zdravi,veseli, kak jen jeleni. Daj vam bog ždrebič, telič, prasič, purič, racič, picekov, mira i božega blagoslova!“
(Усачева, стр.34)

Старији облик
Затим би га посели на земљу, односно сламу која је распрострта по поду, и огрнули. Ово огртање полаженика, најизворније се чинило животињском кожом, што може указати на његов старији облик. Управо такав обичај се наилази код Јужних Словена, када се у кућу уводи домаћа животиња попут овце, кокошке или чак вола.  Довођење животињског полаженика има исти значај, будући да сами преци могу преузимати животињски облик, али и да ове животиње одражавају плодност. Њихово присуство у кући имало је за циљ преношење те особине на читаву породицу и имање. Људски гост замениће вероватно првобитно животињског, и надопуниће обред бројним другим радњама које врши. Увиђа се да су сви поступци базирани на правилима имитативне магије, и имају у основи жељу за родношћу и благостањем дома у којем се налазе. Али и одраз да са поновнм напредовањем Сунца, отпочне и напредовање читавог домаћинства.

Западни Словени
Занимљиво је да се међу Западним Словенима, пре свега Пољацима од којих долази једно од најстаријих сведочанстава о овом обичају, настало у XV веку јавља још један облик полаженика односно podłaźniczka. То ће сада бити грана зимзеленог дрвета или уплетена слама, украшена разним плодовима и постављена над вратима или изнад стола. Овај предмет као и људски и животињски полажених балканских Словена, представљао је сву благородност и иметак. А приликом доласка у кућу гост би говорио:

„Na szczęście, na zdrowie, na to Boże Narodzenie, żeby wam się darzyło, mnożyło wszystko dobrze w komorze, w oborze i w roli. Daj Boże!“



Одлазак
На југу би након свих обредних радњи гост био угоштен, а приликом његовог одласка, полаженик би био дариван и поздрављан, док би га у га у неким крајевима пратили уз свирку, певајући му песме попут:

                                        „Полазниче, рани мој босиљче,
                                         Сјај, месече, и сутра увече,
                                         Да се види нама путовати,
                                         У по ноћи ка о по бела дана,
                                         Да отпратим нашег положаја.“
                                                                 (Босић,стр.72)

Закључак
Долазећи на врата домаћинства, као први гост у Божићно јутро након Бадње вечери, полаженик отелотворује претке. Врешећи низ магијских поступака он практикује идеју о поновној обнови саме природе али и имања породице. Бивајући сада претком, он из вечно зеленог оностраног света доноси наговештаје будуће топлоте и плодородности ка којима се ходи, и који ће се са пролећем остваривати. Он овде није само представа божанског претка, већ и сама животна моћ, чије је изворште у оностраном. Давши  благослов породици која га је угостила он омогућава да они спокојно дочекају почетак новог лета и остварену снагу најављене родности.

Текст: Душан Божић

Литература:
Branko Đaković - "Polaznik, polaženik, prvi božićni gost čestitar", Etnološka tribina Vol.32 No.25, 2003, str. 27-38.
Вероника В. Усачёва -  „Обряд «полазник» и его фольклорные элементы в ареале сербохорватского языка“, Славянский и балканский фольклор, Наука, Москва, 1978, стр. 27-47.
Веселин Чајкановић - „Мит и религија у Срба“, СКЗ, Београд, 1973
Веселин Чајкановић - „Сабрана дела из српске религије и митологије (1910-1924)“, СКЗ, Београд, 1994
Мила Босић - „Годишњи обичаји Срба у Војводини“, Прометеј, Нови Сад, 1996
Milovan Gavazzi - "Godina dana hrvatskih narodnih običaja", HED, Zagreb, 1988
Шпиро Кулишић - „Из старе српске религије”, СКЗ, Београд, 1970

Слика:
Максим Сухарев - Первый месяц