Поливачи

У склопу обредних радњи током пролетњег периода јавља се и поливање водом. Овај обред знан је под именом оblévačka односно оblievačka код Чеха и Словака, или као śmigus-dyngus међу Пољацима. Такође га налазимо и код дела Јужних као и Источних Словена. Рано ујутру, одлазило би се по неначету воду са извора или бунара. А затим би групе поливача ишле улицом поливајући пролазнике. Начешће би млади нежењени момци имали улогу поливача, и они би поливали неудате девојке и младе жене. Док би у наредног дана девојке узвраћале момцима. У деловима Пољске учесници би били маскирани у сламнате костиме и носили би назив dziady śmigustne, изједначавајући се са прецима. За своје дело, поливачи би били награђивани хлебом, сиром, сланином и неизоставним писаницама. Овим поступком млади би се ритуално прочишћавали али би се истовремено настојала обезбедити потребна киша и плодотворност.  Међутим овај обичај игра и друштвену улогу, јер би се при међусобном поливању момака и девојака назначавале будуће љубавне везе.
Текст: Душан Божић

Литература:
Мила Босић - „Годишњи обичаји Срба у Војводини“, Прометеј, Нови Сад, 1996
Teresa Smolińska - "Przemiany tradycyjnych obrzędów wiosennych w Polsce", Etnologické rozpravy XVII 1-2, 2010, str. 44-61.

Слика:
“Dyngus” - Zofia Stryjeńska,