Црнобог

У изворном спису западноевропског хроничара Хелмолда забележен као Zcerneboch, означен је једноставно божанством зла. Из истог навода остао је запамћен и обред испијања чаше у његово име, којим су му Полабски Словени одавали почаст. Поред овог извора име се јавља у неколико познијих хроника петнаестог века, мада се оне углавном позивају на Хелмолда. Док нешто раније, једна сага бележи божанство Tjarnaglofi односно Црноглав, који би се могао поистоветити са Црнобогом, иако не казује ништа више о њему. Ипак, одређење неког божанства злим нема упоришта у словенској култури, и јасно је да је то одредница самог хроничара коме су словенски обреди туђи. Но наздрављање у његово име казује нам о важности овог божанства, а о томе сведоче и забележени топоними. Корен црн- повезаће га са хтоничним, на шта упућује фраза "црна земља",  док наставак -бог поред божанског, може указивати и на удео, богатство, односно срећу. То нам допушта да у Црнобогу препознамо помесни назив за словенског божанство оностраног и  дариваоца богатства - Велеса.
Текст: Душан Божић

Литература:
Веселин Чајкановић - „О врховном богу у старој српској религиј“, Српска књижевна задруга, Београд, 1994
Myroslava T. Znayenko - "On the concept of Chernebog and Bialobog in Slavic Mythology", Acta Slavica Iaponica Vol. 11, 1993, pp. 177-185.
Александар Лома - „Пракосово: словенски и индоевропски корени српске епике“, Балканолошки институт САНУ, Београд, 2002
Слика:
Игорь Ожиганов - Чернобог