Нагост

Огољењем тела, човек се ослобађао обавеза према културним нормама и прибижавао природи, али и оностраном. Сходно томе, нагост је одлика и многих бића словенске митологије. Док је људима омогућавала додир са природним силама које их окружују.  Из тог разлога нагост затичемо управо код магијских ритуала. Они могу бити заштитнички, попут амајлија које су израђивали голи ковачи, кујући под пуним месецом или кошуље коју наге бабе шију у једној ноћи. Исто тако наги би се супротстављали и природним непогодама. У земљорадничкој магији поједине сетве и орања би вршили огољени како би се повезали са природом. Ову одлику би користиле и врачаре које би ритуалном голотињом ступале у везу са натприродним.

Текст: Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007
Т. А. Агапкина, М, М. Валенцова, А. Л. Топорков - "Нагота", "Славянские древности", том III, Международные отношения, Москва, 2004

Слика:
Николай Фомин - Зеркало