Напуштање места на коме је вршен какав обред, проласком поред нечистог места или током самог шетања по мраку не ваља се освртати. Забрана ове радње је присутна у многим обредима па се тако људи не осврћу након повратка са гробља да их мртвац не би пожелео. Након вађења живе ватре не окрећу се на место где се она вадила како њена магијска моћ не би ослабила. На Божић, када се вуку односи вечера на раскршће у повратку се не окреће, као и након магијских радњи јер се сматра да се чином освртања прекида нит између овостраног и оностраног што значи да ритуал није завршен. Такође, не осврће се након завршеног обреда скидања болести или бачене магије јер се сматра да ће се тиме све вратити на претходно стање.
Текст: Милош Костић
Литература:
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Слика:
Oсвртање – Милош Костић
Нема коментара:
Постави коментар