Име

Нашироко је распрострањена представа о повезаности имена и судбине појединца. Сходно томе и код словенских народа је постојало настојање да се именом магијски утиче на будућност детета. По рођењу, новорођенче би добијало својеврсно "пред-име" које је кум могао прихватити или га заменити приликом именовања. У народним именима огледа се намера да се значење корена речи магијски пренесе на особу. Или да се особености претка са тим именом пренесу даље. Код Словена разазнајемо имена изведена из једног корена:  Зора, Горан, Бојан, Јагода, Јасна... и имена настала спајањем два корена  Братислав, Љубодраг, Војислава, Желимирка. Посебно се издвајају имена изрчито заштитне природе попут: Вук, Станко, Невен. Тек добијањем имена дете је постајало пуноправним чланом заједнице. Иако се врменом губила представа о магијском утицају речи, родитељи и даље несвесно настоје да уткају своје жеље и намере у имена деце.

Текст:
Душан Божић, Ивана Мораревић

Литература:
Бојан Јовановић - Судбина и магија, Просвета, Београд, 2007

Слика:
Franz Miklosich - Monumenta Serbica, Viennae, 1858, 12.
(Стефан Немања Првовенчани - Повеља манастиру Жича, 1222-1228)