Ово је дух житних поља источнословенског и западнословенског предања, који чува и штити усеве. Најчешће представљан у лику лепе девојке одевене у блиставо белу хаљину. Полудница би морила оне који би вршили жетву у подне, по чему је и понела име. Те људе би кажњавала задајући им страшну главобољу. Такође, њом су плашили децу, говорећи да ће их она одвести са собом, закопати на међи или натерати да дуго лутају по пољу ако би се без надзора затекли у житу. Онај ко би се са њом сусрео требао јој је препричати живот житарице од сађења до справљања хлеба након чега би се полудница смиловала.
Текст:
Душан Божић
Литература:
Leonard J. Pełka - "Polska demonologia ludowa", Iskry, Warszawa, 1987
Эрна В. Померанцева - „Межэтническая общность поверий и быличек о полуднице”, Славянский и балканский фольклор, Наука, Москва, 1978, 143-158
Слика:
Sergey Demidov - Lady Midday
Нема коментара:
Постави коментар