Као саставни део Бадње вечери јавља се и уношење сламе у кућу. Њен значај се примећује на самом уласку у дом када особу која доноси сламу укућани обасипају житом. Том приликом она квоца опонашајући кокошку, док остали, понајвише деца, идући за њом пијучу. Слама ће бити распрострта по читавој соби. Као древнији облик јавља се посипање сламе по поду око огњишта, где би се те вечери и обедовало. У новија времена када се вечера вршила за столом слама је посипана испод али и по њему. Овако, на слами, постављена трпеза указивала је на везу са прецима као и одношење сламе на гробове на којој би се мртвима нудила храна. Током Бадње вечери у слами су остављани предмети које су укућани хтели магијски испунити плодоносним одликама сламе али и значајем читавог обреда. Потом би и укућани своје место за починак налазили на истој слами како би и сами дошли у додир са магијским. Након најчешће три дана слама је изношена из домаћинства. Она је потом спаљивана или остављана на одређеним местима попут њиве, штале или воћњака како би и на њих пренела све особине којима је испуњена.
Текст:
Ивана Мораревић, Душан Божић
Литература:
Шпиро Кулишић - „Из старе српске религије”, СКЗ, Београд, 1970
Веселин Чајкановић - „Мит и религија у Срба“, СКЗ, Београд, 1973
Мила Босић - „Годишњи обичаји Срба у Војводини“, Прометеј, Нови Сад, 1996
Фотографија:
Muzeum Wsi Kieleckiej
Нема коментара:
Постави коментар