Бор

Овај четинар својом висином, дуговечношћу и зимзеленом крошњом надахнуо је машту словенског народа који ће му подарити значајно место у својим веровањима. Тако бор бива местом окупљања вила и других бића. Такође се неретко сматрао сеновитим, у њему је боравио дух или би дрво израстало из тела преминулих особа. У народу је још увек живо предање о посебним боровима који су вршили улогу записа, крај којих су се изводили обреди и славља о светковинама. О њиховом значају говоре и бројни примери усменог предања где се бор среће у улози дрвета света. Чак је присутно и заклињање овим четинром речима: "борме" и "бора ми".

Текст: Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Веселин Чајкановић - Речник српских народних веровања о биљкама, СКЗ, Београд, 1994
Снежана Д. Самарџија - Танковрха јела и зелен бор, напомене уз зимзелено дрвеће у народној поезији, Биље у традиционалној култури Срба - приручник фолклорне ботанике II, 2014, стр. 5-18.

Слика:
Игорь Савченко - Капище