Ова зељаста биљка изворно распрострањена широм Балкана задобила је посебне улоге код овдашњег словенског становништва. Здравац ће бити најприсутнији у пролећним обредима, када ова биљка почиње да цвета. Тада се његовим цветом ките стамбени објеткти, различити ритуални предмети као и особе које ове обреде обављају. О његовом значају у прилог говори и то што ће брање цвећа уочи великих светковина бити називано „идење у здравац”. О томе сведоче и песме које се овом приликом изводе. Свој назив је ова биљка заслужила својим лековитим својствима, због чега се примењује у народној медицини. Уз то приметна је и магијска улога здравца. Он се користи као уопштено заштино средство, па се болесници или породиље купају водом у којој је преноћио здравац.
Текст:
Душан Божић
Литература:
Веселин Чајкановић - „Речник српских народних веровања о биљкама”, СКЗ, Београд, 1994
Слика:
Geranium macrorrhizum - J. Curtis
