Под овим називом подразумевамо ритуалну лутку Јужних Словена кориштену за магијски утицај на временске прилике у источним пределима Балкана. Поред саме лутке, Герман је схватан и као биће које утиче на непогоде. Тако да се при појави градоносних облака њему обраћало бајалицама попут ове:
„Дур Германе, овде твоје место не,
У планину пустелију, Германе,
Ливаде су некошене, Германе,
Пченице су непожете, Германе,
Лојза су још необрана, Германе,
Момчадија нежењена, Германе.“
Ритуал у ком се користи лутка са тим именом обављале су претежно женске особе. Герман би се најчешће справљао од глине, са израженим фалусом уз додатне украсе од плодова и вуне. Потом, би га полагали на даску или у мали ковчег и носили до реке, где би био сахрањиван или бацан у воду. При томе жене су нарицале, плакале, и односиле се према ритуалу као према стварној сахрани. Упитане о узроку смрти, одговарале су: „Умро Герман од сушу да дође киша“, што је била и функција овог обреда. Исто тако, додуше ређе, ритуал је вршен са жељом да се прекине кишна сезона. Овај обичај вршен је крајем јуна, али и по потреби услед велике суше или обилних падавина.
Готово индентичан обред јавља се у Румунији где носи назив Caloian. Међутим, за нас је овде занимљивија паралела са једним обичајем вршеним у Русији. Наиме крајем јуна би се справљала лутка од сламе, крпа или глине са упечатљиво израженим фалусом, затим би се полагала у ковчег и уз оплакивање жена ношена је до речне обале где би се сахрањивала. Овакав обред носио је назив Ярилину плешь погребать а сама лутка именована је као Јарило.
Тако из руског примера можемо увидети изворни словенски назив овог обреда који сусрећемо на Балкану, на примеру сеоске заветине у Банатском селу Загајица која се називала управо Јарило.
Текст: Душан Божић
Литература:
Миленко Филиповић - „Трачки Коњаник“, Просвета, Београд, 1971
Слободан Зечевић - „Герман“, Гласник Етнографског музеја у Београду 39-40, 1976, стр.249-263
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010
Фотографије:
Примери из Бугарске
