Приказивање постова са ознаком kolo. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком kolo. Прикажи све постове

понедељак, 5. фебруар 2018.

Вилино коло


Овај назив срећемо у неколико топонима на јужнословенском простору. Тако се именују места на којима су, према предању, играле виле, о чему сведоче полулукови или кружнице бујније траве, често испуњени печуркама. У питању је појава која прати раст одређених врста гљива. Њихова мицелија се распростире радијално, остављајући средише у ком су потрошене хранљиве материје услед чега се и трава суши, што је опасано делом са бујнијом травом чије напредовање омогућава активност гљива, које са погодним условима избијају на површину. Постојала је бојазан од уништавања ових вилинских кола па су најчешће остављана нетакнута. Слична веровања раширена су међу многим народима који ову појаву именују као вилински, вештичији или магијски кругови.

Текст: Душан Божић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Scot Nelson - "Fairy Rings: Toadstools, Stinkhorns, and Puffballs", Plant Disease, 2008, pp. 1-9.

недеља, 7. септембар 2014.

Коло



Све велике светковине и весеља прати и игра. Иако облик уметности и забаве плес има дубоку повезаност са ритуалом, и представља основни човеков изражај где он испољава осећања путем свог тела. Оваква ритална особеност посебно се односи на кружне групне плесове, где се у ритмичном покрету заједница зближава и повезује а такво је и словенско коло. То је дакле народна игра где учесници држећи се један за другога чине полуотворени или чешће затворени круг. Оно тада има и магијску функцију јер се кругом штити од спољних утицаја. Но, коло не мора бити везано за весеље, постоји и коло које се игра у част покојника, оно се насупрот уобичајним врстама креће у смеру супротном од казаљке, без пратње инструмената и без изговорене речи. Такође познато је и врзино коло, њега изводе вештице, виле или друга бића, а ако би се човек нашао у њему падао би у транс или умирао од изнемоглости.
Текст: Душан Божић

Литература:
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство”, Esotheria, Београд, 2007
Maria-Gabriele Wosien - "Sacred dance - encounter with the Gods", Thames and Hudson Inc. New York, 1992
Ш. Кулишић, П. Ж Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970

Слика:
Николай Рерих - „Весна священная”