Под овим појмом схватају се обреди који омогућавају прелазак из дечачког у одрасло доба. Премда су основни извори прилично оскудни по повом питању, реконструкција се највише ослања на усмену традицију и поређење са другим индоевропским културама. Иако се дечаци од малена лагано спремају на овај корак, он ће своју завршницу добити тек пред ступање пунолетства. Обред почиње одвођењем у шуму, преко реке, што се тумачи као онострани свет. Овим чином наступа ритуална смрт. Тамо након пребијања, а могуће и под утицајем халуциногених средстава, дечак се изједначује са духом животиње. Понегде је то медвед, мада најчешће то бива вук. Тиме младићи постају вучији чопор, па се сходно томе и понашају, огрнути у вучје коже отимају и праве ситна разбојништва, све под вођством старијег предводника вукодлака. Долази и до окршаја са божанском фигуром у виду змаја односно звери, којег опонаша старији прерушени мушкарац. После битке, дечак ипак побеђује. Овим се на њега преноси сва моћ и обавезе коју његово будуће доба са собом носи. Ритуалном смрћу у њему се отклонило оно инфантилно и сада може наставити као зрела особа. На повратку у заједницу, сада мушкарац, бива обријан и ошишан, добија мач, ново одело и име, и тиме постаје пуноправни члан заједнице. Закључак његовог посвећења биће ступање у брак и почетак новог поглавља у животу.
Текст: Душан Божић
Литература:
Балушок В.Г. - „Инициации древних славян - попытка реконструкции“, Этнографическое обозрение, № 4, 1993, с.57-66.
Балушок В.Г. - „Древнеславянские молодежные союзы и обряды инициации“, Этнографическое обозрение, № 3. 1996, с.92-98.
Џозеф Кембел - „У светлу мита - разговор водио Фрејзер Боа“, ДН центар, Београд, 2002
Александар Лома - „Пракосово: словенски и индоевропски корени српске епике“, Балканолошки институт САНУ, Београд, 2002
Слика: Душан Божић - Посвећење
