Ово је још један предмет који прати готово све обреде, како годишње празнике тако и магијске радње. Сама ће свећа баштинити главне одлике ватре, њену чистилачку и заштитничку моћ. Управо зато се користи и при испсивању магијског круга, или би се одређена места опасивала уплетеним свећама. Горућа свећа изједначава се са животом човека, но оне су исто тако везане и уз загробни свет, јер имају могућност да осветле пут мртвима. Зато се свећа пали одмах по умирању, и не престаје горети све до сахрањивања. Исто тако и при осталим ритуалима везаним уз преминуле свећа је увек присутна. Помоћу свеће се такође гатало, па су се у зависности од висине пламена, брзине сагоревања или кретања дима вршила различита предвиђања.
Текст: Душан Божић
Литература:
О.В. Белова, И. А. Седакова - „Свеча“, „Славянские древности: Этнолингвистический словарь в 5 томах“, том 4, Международные отношения, Москва, 2009
Слика:
Семён Кожин - Святочное гадание
