Стазом словенског наслеђа - Сварог

Литература:
Brückner, Aleksander, "Mitologja Polska", Bibljoteka polska, Warszawa, 1924 
Византијски извори за историју народа Југославије, том I , САНУ, Византолошки институт; Београд, 1955.
Зубов, И. Николай, „Египетско-славянские Феост-Сварог, Солнце- Дажьбог, египетские пирамиды-житницы и славянский огонь-сварожич”, Язык и прошлое народа, Издательство Уральского университета, Екатеринбург, 2012, стр. 93- 104.
Зубов, И. Николай, „Научные фантомы славянского Олимпа”,  Жива старина 3(7), 1995, стр.46-48.
Jakobson, Roman, "Svarog and his Iranian prototype. Slavic gods of Iranian background", "Selected writings, volume VII: Contributions to comparative mythology", Mouton, New York, 1985, pp.25-32.
Kulišić, Špiro - Stara slovenska religija u svjetlu novijih istrazivanja posebno balkanoloskih, ANUBIH, Sarajevo, 1979
Лауринкене, Нийоле, „Кузнец в литовской мифологической традиции”, Балто-славянские исследования 16, стр. 224-244.
Леже, Луј, „Словенска Митологија“, ИРО Грфос, Београд, 1984
Loma, Aleksandar, "Procopius about the supreme god of the Slavs (Bella VII 14, 23): two critical remarks", Зборник радова Византолошког института XLI, 2004. стр.67-70.
Лома, Александар, „Стара Словенска религија - један лични поглед из компаративног угла”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, вол. 53, бр. 1-3, 2005, стр. 9-28
Lomvjanjski, Henrik, "Religija Slovena", Slovograf, Beograd, 1996
Мансикка, Й.  Вильо, „Религия восточных славян“, ИМЛИ РАН, Москва, 2005
Roman Zaroff - "Organized pagan cult in Kievian Rus'. The Invention of foreign elite or evolution of local tradition?",Studia Mythologica Slavica II, 1999, pp. 47-76.
Сырку, А. Полихроний, „Славянско-румынскіе отрывки”, Журналъ министерства народнаго просвѣщенія, 1887, стр. 1-17.
Творогов, В. Олег, „Античные мифы в древнерусской литературе XI - XVI вв.”, Труды Отдела древнерусской литературы XXXIII, 1979, стр.3-31.
The Chronicle of John Malalas: A Translation by Elizabeth Jeffreys, Michael Jeffreys, Roger Scott et al. / Byzantina Australiensia 4. Melbourne: Australian Association for Byzantine Studies, 1986.
Фасмер, Макс, „Этимологический словарь русского языка, том III“, Прогресс, Москва, 1987
Чаусидис, Никос - Словенските пантеони во ликовниот медиум: Сварог, Studia Mythologica Slavica I, 1998, pp. 75-92.

Текст: Душан Божић

Нарација: Милош Костић

Музика: Damir Markotić - Svetoslav(Svarica)

Графика: Душан Божић

Анимација: Милош Костић

Tонац: Стефан Гашпар

© 2018 Српска родноверна жупа „Луг Велеса”

Сварог

Битно је истаћи да једино спомињање овога божанства налазимо у Ипатијевском летопису. Сам летопис начињен је у XV веку и састоји се из неколико старијих списа од којих је један и „Повест минулих лета“. У њему се налази додатак са словенским преводом хронике грчког писца Јована Малала из VI века. У тој допуни се имена грчких богова Хефеста и Хелиоса преводе као Сварог и Дажбог. На основу самог изједначавања не може се утврдити које од Хефестових особина одговарају овом божанству односно по којој основи су они изједначени, стога не можемо знати тачну функцију Сварога. Уз помоћ етимологије доносе се разнолике претпоставке, тако се Сварог проглашава небеским божанством, заштиником брака, покровитељем ковача, богом ватре или се истиче његова очинска улога напоменута у летопису. Међутм, око ових претпоставки и даље нема усаглашености.
Текст: Милош Костић, Душан Божић

Литература:
„Полное собраніе русскихъ лѣтописей - томъ второйъ, Ипатиевская лѣтопись“, Типографія М. А. Александрова, Санктъ Петербургъ, 1908
Олег В. Творогов, „Древнерусские хронографы“, Наука, Ленинград, 1975
"The chronicle of John Malalas", Australian association of Byzantine studies, Melbourne 1986
Хенрик Ломвјањски, „Религија Словена“, Библиотека XX века, Београд, 1996
Вильо Й. Мансикка, „Религия восточных славян“, ИМЛИ РАН, Москва, 2005

Слика:
Игорь Ожиганов - „Сварог“