Премда заправо представља другу планету сунчевог система, словенски народи сматрали су је звездом. Ипак, она се издваја од осталих звезда по бројним називима и улогама које јој је народ доделио. Само име, Даница, долази од тога што ово небеско тело може бити видљиво на небу и по дану. Али и по томе што се јавља ујутру, пре изласка Сунца, тиме најављујући дан. Због ове особине спомиње се и као Зорњача, а када је видимо увече, одмах по сунчевом заласку добиће назив Вечерњача. Поред ових имена назива се још и Преходницом јер попут Сунца и Месеца привидно ходи преко неба. Управо из тог разлога, када се персонификује у народним песмама, Даница постаје сунчева или месечева ћерка, сестра или пак жена. Помоћу ње људи су одређивали доба ноћи и ишчекивали свануће. Стога се сматра весницом зоре и дана и важи за једно од најзначајнијих и најпоштованијих небеских тела.
Текст: Душан Божић
Литература:
Ненад Јанковић - „Астрономија у предањима, обичајима и умотворинама Срба“, Српска академија наука, Београд, 1951
Слика: Борис Ольшанский - Священный зов
