Жива и мртва вода

Осим што се овим придевима означавају стајаћа и текућа вода, исту поделу проналазимо и у скаскама односно бајкама словенских народа. Како из њих сазнајемо сада ће бити речи о изузетним магијским средствима увек обезбеђени од стране посебних бића. Наиме, помоћу мртве воде раскомадани јунак бива зацељен и састављен у првобитни облик. Међутим он и даље остаје бесвестан. Тек након обливања живом водом заиста ће у потпуности оживети. Увиђамо да се ове две течности надопуњују и да су обе неопходне за потпуни учинак. 

Текст:
Душан Божић

Литература:
Владимир Я. Пропп - „Исторические корни волшебной сказки“, Лабиринт, Москва, 2000

Слика:
Виктор Корольков - „Живая и мертвая вода“

Вода

Поред своје свакодневне употребе, вода се такође користила и у обредима очишћења, заштите и гатања а сматрала се и живим бићем. Широка употреба у обредима и њено симболичко значење везано је за њена својства - протицање, свежину, провидност и чистоту. Водени простор, замишља се и као граница земаљског и загробног света, иза којег бораве душе умрлих предака. У случају смрти неког члана породице, сва вода из куће би се просипала јер се веровало да се душа умрлог може настанити у њу. Вода може имати и негативну симболику у тумачењу снова где би предсказивала тугу, болест или смрт. Имитативни обред који се и дан данас очувао је просипање воде за неким како би му све лако ишло као што вода лако тече.
Текст: Костић Милош

Литература:
Л. Н. Виноградова - „Вода'', „Словенска митологија - енциклопедијски речник´´, Zepter Book World, Београд, 2001
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008
Слика:
Максим Сухарев - Вглубь Воды