Дрен

Ова биљка представља симбол здравља снаге и младости што је условљено њеним својствима као што су рано цветање, тврдоћа дрвета и дуговечност. Кориштен је као магијска заштита од нечистих сила тако што би у време пролећних светковина њиме китили кућу. Комадићи дрена су стављани у обредне колаче а верује се да ко у чесници пронађе комадић дрена биће здрав током целе године. Водом, у коју је стављен дрен, би се купала новорођенчад али и умивали људи како би били ,,здрави као дрен''. Поред своје магијске употребе дрен је такође кориштен и за справљање лекова за разнолике болести.
Текст: Милош Костић


Литература:
Татьяна А. Агапкина - „Дрен“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001
Веселин Чајкановић - „Речник српских народних веровања“, Просвета, Београд, 1994

Слика:
Дрен - Душан Божић

Вучји пастир

Један од митова који повезује словенске народе је и онај о предводнику вукова односно њиховом пастиру. Уобичајни ток мита говори о човеку који се, чувши вукове сакрио на дрвету. Недуго затим, крај дрвета се сакупљају вукови и њихов предводник који им одређује шта ће ловити у наредном периоду. На послетку остаје стари и хроми вук, којем се намењује човек са дрвета. Иако се испрва избавља, човек не успева утећи те бива поједен од стране вука. Као предводници у предању се појављују различита бића и личности, док некада и сам хроми вук може бити предвоник чопора који одређује ловину. Из овог животињског облика, али и везе са хтоничним, као пастира вукова, можемо наслутити "љуту звер"- громовниковог супарника. Тако да је онај који штити стоку уједно и онај који јој може највише наудити.
Текст: Душан Божић



Литература:
Веселин Чајкановић - „О врховном богу у старој српској религиј“, Српска књижевна задруга, Београд, 1994
Мирјам Менцеј - „Шепавост вука у легендама о код Словена“, Кодови словенских култура 4, Београд, 1999, стр. 213-219.

Слика:
Криви пастир - Душан Божић

Појас

Сматра се заштитним средством против магија, урока и болести, задобијајући облик круга. Овај део одеће има улогу у свим битним животним догађајима попутрођења, свадбе и смрти.Појас се поред заштите могао користити и као средство за гатање, помоћ нероткињама да затрудне али и за штетне магијске радње.У пролећним обредима, везаним за плодност, носили би се појасеви начињени од врбиних грана.
Текст: Милош Костић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970
Радомир Р. Подунавски - „Традиционално Балканско вештичарство“, Еsotheria, Београд, 2007
Веселин Чајкановић - Мит и религија у срба, Српска књижевна задруга, Београд 1973

Слика:
Душан Божић - Тканица

Леска

Ова биљка је од изузетног магијског значаја. Једно је од дрвета које може бити запис, односно свето стабло, крај кога се људи понашају као у храму. Према веровању у леску гром не удара, па би се због тога његови прутови побадали у дворишта и поља, да сачувају од олује и града. Исто тако ово дрво има уопштено заштитнички карактер, верује се да се пред њим склањају све нечисте силе. Такође, оно се сматра и изузетно плодоносним, ту је други разлог честе употребе. Како је плод овог дрвета многобројан, разним поступцима настоји се иста особина пренети и на други биљни и животињски свет у домаћинству.
Текст: Душан Божић


Литература:
Веслеин Чајкановић - „Речник српских народних веровања и биљкама“, СКЗ, Београд, 1994
Татьяна А. Агапкина - „Мифология деревьев в традиционной культуре славян: лещина (Corylus avellana)“, Studia mythologica Slavica, Ljubljana, 1998. № 1.

Слика:
Лешник - Душан Божић

Морана

У питању је још једно божанство са којим смо упознати кроз усмену предају и народне обичаје. Па се тако и дан-данас код Западних Словена сусрећемо са обичајем спаљивања и потапања лутке са њеним именом, тиме најављујући крај зиме и почетак пролећа. Поред њеног имена, чији корен је веже са индоевропским термином смрти, и други локални називи Zima, Śmiertka или Smrtelnička додатно упућују на Моранину улогу божанства смрти и зиме. Такође, на основу бројних обредних песама препознајемо је и у улози божанске невесте, стога се може успоставити веза са Јарилом и функција у обележавању вегетацијског тока године.
Текст:Душан Божић


Литература:
Andrzej Szyjewski - "Religia Słowian", Wydawnictwo WAM, Kraków, 2003
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010

Слика:
Морана - Душан Божић

Магијско шибање

Сматра се да ова магијска радња има плодоносну и заштитничку улогу.
Шибала су се деца и стока да буду здрава и напредна, труднице да лакше роде, воћке да дају више плодова, нероткиње да би рађале итд. Шибање се најчешће вршило врбом али исто тако су постојали случајеви где се користила коприва или једноставно штап. Када би с пролећа младићи шибали девојке узвикивали би: ,,Да си здрава као дрен, да си брза као Јелен, да се гојиш као свиња и да растеш као врба'' а све у смислу њиховог напретка. Такође су постојале и радње које су биле забрањене, као што су шибање земље или шибање деце за време божића или по табанима јер се сматрало да неће порасти.
Текст: Милош Костић

Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970
С. М. Толсто, Ј. Ј. Левкиевска „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter book world, Београд, 2001

Слика: shutterstock

Бубамара

Називи за овог инсекта међу словенским народима су бројни и управо кроз њих долазимо и до самог значаја. Тако имена као што су „божја кравица“, „сунашце“ или „невестица“ јасно указују на представе о млади са соларним карактеристикама коју сусрећемо у миту о небеској свадби. О овоме сведоче и бројна чарања и прорицања која се врше уз помоћ бубамаре а сва за циљ имају наговештавање предстојеће удаје. Такође постоји и низ веровања којa је доводе у везу са предсказивањем смрти. Па се тако верује да ће умрети онај који је згази. Сходно томе, корен *мар у имену повезује се управо са Мораном.
Текст: Душан Божић


Литература:
Александр В. Гура - „Бубамара“, „Словенска митологија: енциклопедијски речник“, Zepter Book World., Београд, 2001
Владимир Н. Топоров - „Еще раз о балтийских и славянских названиях божьей коровки (Coccinella septempunctata) в перспективе основного мифа“, „Балто-славянские исследования“ 1980, Москва, 1981

Слика:
Божья коровка - Максим Сухарев