Стазом словенског наслеђа - Морана

Литература:
Belaj, Vitomir, "Hod kroz godinu", Golden marketing, Zagreb, 2007
Белетич Б., Лома А., „Сон, смерт, судьба (наблюдения над праслав. *mora, *mara)“, Slavica Svetlanica, стр. 56-75.
Gieysztor, Aleksander, "Mitologia Słowian", Wydawnictwa Uniwersytetu Warszawskiego, Warszawа, 2006
Иванов, Вячеслав В., Топоров, Владимир Н., „Исследования в области славянских древностей“, Наука, Москва, 1974
Ивић, Павле, „Марен“, Balcanica 32-33, стр. 98-94.
Katičić, Radoslav, "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010
Łuczyński, Michał, "Semantika obrzędów wiosennych związanych z Mrazanną i Jarylą", Respectus Philologicus10 (15),  2006, pp. 165-176.
Łuczyński, Michał, "Kognitywna definicja Marzanny", SMS 11, 2008, str. 173 -196
Проп, Ј. Владимир,  „Руски аграрни празнци“, ИК Зорана Стојановића, Сремски Карловци, 2012
Раденковић, Љубинко, „О личним именима митолошких бића у неким словенским клетвама и фразеологији“, Poznańskie studia slawistyczne 3, str.145-158.
Соколова В.К. „Весенне-летние календарные обряды русских, украинцев и белорусов“, Наука, Москва, 1979
Толстая C.М., „Вариативность формальной структуры обряда (Купала и Марена)“, Tartu riikliku ülikooli toimetised V, 72-89

Текст:
Душан Божић

Нарација:
Милош Костић

Музика:
Damir Markotić - Svetoslav(Svarica)

Графика:
Душан Божић

Анимација:
Милош Костић

Мора

Ово биће, знано и као Мара или Змора, у словенским предајама доживљава се као зли дух, који мучи људе док спавају седећи им на грудима, притискајући их и отежавајући им дисање, а ређе сисајући им крв. Назив мора се међу свим словенским народима јавља као заједничка именица са значењима: утвара, привиђење, тежак сан, тешка брига. Слично биће са називом истог индоевропског корена познато је и другим европским народима. Разна су веровања везана за мору, али скоро сва описују женску особу чија душа ноћу напушта тело и наноси људима штету. Море се могу претварати у разна хтонична створења, а најчешће су то ноћни лептири. Као заштита од мориних напада користили су се разни оштри предмети, метла, со, бели лук, огледало, и слично.
Текст: Александра Божиловић


Литература:
Елена Е. Левкиевская - „Мора”, „Словенска митологија: енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010

Слика: LeUyen Pham - "La Horla"

Морана

У питању је још једно божанство са којим смо упознати кроз усмену предају и народне обичаје. Па се тако и дан-данас код Западних Словена сусрећемо са обичајем спаљивања и потапања лутке са њеним именом, тиме најављујући крај зиме и почетак пролећа. Поред њеног имена, чији корен је веже са индоевропским термином смрти, и други локални називи Zima, Śmiertka или Smrtelnička додатно упућују на Моранину улогу божанства смрти и зиме. Такође, на основу бројних обредних песама препознајемо је и у улози божанске невесте, стога се може успоставити веза са Јарилом и функција у обележавању вегетацијског тока године.
Текст:Душан Божић


Литература:
Andrzej Szyjewski - "Religia Słowian", Wydawnictwo WAM, Kraków, 2003
Radoslav Katičić - "Zeleni lug", Ibis grafika, Zagreb, 2010

Слика:
Морана - Душан Божић