Под овим изразом, који се највше користи међу Источним Словенима, подразумева се вечно топла и вечно зелена земља. То је земља иза мора, онострано пребивалиште мртвих којим столује Велес и место на које у позну јесен одлазе птице и змије. У пролеће врата овог света се откључавају да би се животиње вратиле назад, уз то доневши са собом и благородну росу и топлоту која ће подстаћи обнављање природе.
Текст: Душан Божић
Литература:
Володимир Гнатюк - „Нарис української міфологї”, Iнститут народознавства НАНУ, Львів, 2000
Radoslav Katičić - "Gazdarica na vratima", Ibis grafika, Zagreb, 2011
Слика: Максим Сухарев „Жаворонок”
Нема коментара:
Постави коментар