Небеска свадба

У народном стваралаштву словенских народа сусрећемо се са мотивом венчања небеских тела, некада међусобно а некада са људским партенером. Иако се наилази на више различитих текстова, често и међусобно контрадикторних, приликом поређења са етно-лингвистички најближим Балтима очитава се одређени образац. Месец у улози младожење жени се сунчевом кћери, касније он ће ју преварити са Даницом јер је променљивост у месечевој природи, а то ће расрдити громовника који га стреља муњама. Иако небеска, свадба ће садржати многе препознатљиве одлике од сватова до јабуке која се дарује. Управо овај чин и сам његов ритуални ток постаће узор свим земаљским свадбама Словена.
Текст: Душан Божић

"...
С друге стране мјесец проси;
ниједан је брат не даје,
најсредњи је брат даваше,
сва га браћа послушаше;
јер се мјесец промењује.
Она има својте доста:
све звијездице јетрве,
преходницу другарицу,
а даницу заовицу"
Вук Стефановић Караџић - „Српске народне пјесме“, Беч, 1866, 6p. 229

Литература:
Татьяна В. Цивьян - „Мотив наказания месяца в сюжете Небесной свадьбы“, Балто-славянские исследования 1986, Москва, Наука, 1988, стр. 69—72.
Зоја Карановић - „Небеска невеста у песничкој традицији Јужних Словена“, Зборник Матице српске за славистику, 1997, бр. 53, стр. 39-49
Radoslav Katičić - ”Zeleni lug”, Ibis grafika, Zagreb, 2010

Слика:
Максим Сухарев - „Миф о небесной свадьбе“