Виле

Већ најстарији писани извори говоре нам о поштовању ових створења од стране Словена. Веровање у слична бића бележно је под различитим именима а најразвијеније је на словенском југу. У основи, виле су духови природе, оне настањују различите пределе према којима добијају имена загоркиње, облакиње, водаркиње и томе слично. Описују се као предивне девојке дуге косе, одевене у беле хаљетке, понекад могу имати и одређене животињске делове, козије ноге или крила лабудова. Виле према људима могу бити и добре и зле у зависности од тога да ли им је указано поштовање. Тако се говори да су помагале бројне јунаке и даривале им снагу. Најчешће би се састајале на изворима, пропланцима или крај вода где би плесале, а ко би их прекинуо у томе, намерно или случајно, бивао би кажњен.
Текст: Душан Божић

Литература:
Луј Леже - „Словенска Митологија“, ИРО Грфос, Београд, 1984
Слободан Зечевић - „Митска бића српских предања“, Вук Караџић, Београд, 1981

Слика:
Душан Божић - „Вила“