Клетва

Заснива се на веровању у магијску моћ речи да судбину, природне силе, бога или демоне покрене на наношење зла одређеној особи. Оне служе као опомена односно порука да се не треба и не сме чинити другоме зло и неправда, али се најчешће користе као одмазда за учињена злодела.Трагични догађаји у животу као што су смрт, болест, неплодност и други су тумачени као резултат бачене клетве. Заклињање је такође вид клетве које означава свесно стављање самог лица под клетву уколико не говори истину или не испуни обећање. За најтеже изречене клетве се сматрају родитељеска и клетва кума. У народу постоји казивање: ,,Боље је избити дете него клети''.
Текст: Милош Костић

Литература:
Лидија Радуловић - „Родитељска клетва као невидљиво насиље: дискурс антиматеринства у традицијској култури“, Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 2007, вол. 50, бр. 1-2, стр. 887-898
Љиљана Суботић - „Клетвени записи у старим српским записима и натписима Љуб. Стојановића“, Етноантрополошки проблеми, Београд, 2007, вол. 2, бр. 2, стр. 137-146
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник“, Нолит, Београд, 1970

Слика: Душан Божић - Клетва