Змај

Најчешће код словенских народа овим појмом одређује се змијолико, претежно вишеглаво, биће са способношћу лета које бљује ватру или на неки начин исијава светлошћу. Његов постанак доводи се у везу са одређеном рибом или змијом. Приметна је његова похлепност и често се наводи како отима стада или љубоморно чува благо али и похотност јер неретко ступа у везе са људима. Међутим, међу Јужним Словенима, а наручито код Срба змај има другачије одлике. Он се сматра добрим бићем, заштитником одређене територије и везан је уз временске прилике. Тад се приказује у борби са бићима која доносе непогоду: аждајама, алама или ламњама. И на југу задржава своју похотљиву црту па се тако иразити јунаци сматрају управо змајевим потомцима.
Текст: Душан Божић

Литература:
Слободан Зечевић - „Митска бића српских предања“, Вук Караџић, Београд, 1981
Љиљана Пешикан-Љуштановић - „Змајевита обележја епских јунака - од природе бића до метафоре“, Зборник Матице српске за књижевност и језик 2000, вол. 48, бр. 1, стр. 49-67
Љубинко Раденковић - „Змај“, „Словенска митологија: енциклопедијски речник“, Zepter Book World., Београд, 2001

Слика:
Змей Горыныч - Иван Билибин