Бес

Ово створење народ је доживљавао као злог духа, који обузима човека или животиње, чинећи да ови изгубе разум и подивљају. Те су нам тако остали изрази попут: „Ушао му бес [детету], па никако да се смири“, или „Бес те у'ватио“.
Према неким веровањима, бесови наступају када неко преде уочи недеље, или када пљује у ватру.
Бес je обично описиван као чупаво, крилато, репато биће тамне боје, са косом у облику шишарке, мада не постоје записи о његовим најранијим представама.
Касније, у позном средњем веку, овај назив креће да се односи на божанства и митска бића у општем смислу.
Текст: Александра Божиловић


Литература:
Љубинко Раденковић - „Словенска митолошка бића – представе и порекло“, Зборник Матице српске за славистику, XIV, 2008, стр. 315–323
О. В. Белова - „Бес“, „Словенска митологија - енциклопедијски речник“, Zepter Book World, Београд, 2001
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970

Слика:
Виктор Корольков - „Бесы“