Ово је назив за митска места где се ноћу окупљају и играју бића са магијским способностима, попут вила, вештица, ала, стухаћа и др. Забележена су веровања да када але заиграју врзино коло, настаје град и страшно невреме, које узрокује уништење летине на том месту.
Ако би се људи ухватили у овакво коло, падали би у неку врсту транса, и верује се да су тако остваривали везу са натприродним силама и становницима подземног света. Таква кола би се, међутим, играла само у изузетним приликама, када прети огромна опасност по целокупну људску заједницу. Коло би изводили наги људи, а говор је био забрањен.
Израз врзино коло се и данас користи за нешто што је тешко разрешити, или чему се не назире крај.
Текст: Александра Божиловић
Литература:
Радомир Р. Подунавски – „Традиционално Балканско Вештичаство”, Еsotheria, Београд, 2007
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић – „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Слика:
Joseph Tomanek - „Nymphs Dancing To Pan's Flute”
Нема коментара:
Постави коментар