Иако се услед живописног приповедања казивача дуго тумачио као некадашњи обичај убијања старих, пред нама је заправо мит. Оваква прича, знана је и другим индоевропским народима, а код Словена је посебан траг оставила међу Србима. При бројним облицима њеног казивања уочава се иста суштина. У заједници која је некада постојала дошло би до велике тескобе услед које решавају да погубе све старце јер не доприносе заједници. Након те одлуке један од млађих чланова породице скрива свог остарелог претка, који му открива начин за превазилажење проблема у ком се заједница налази. Изношењем решења за недаћу, открива се да је заправо старац тај који их спашава. Након тога се престаје са уведеном праксом усмрћивања старих. Оваква прича уобличена у мит заправо говори о томе да иако физички неспособни да привређују, старци чувају у себи прекопотребно знање које долази са годинама и искуством. Такође, упозорава на погубне исходе стварне примене макар и сличног поступка јер се њиховим уклањањем из друштва читава заједница доводи у опасност.
Текст: Душан Божић
Литература:
Бојан Јовановић - Тајна лапота, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1999
Слика:
The Old Man and His Grandson - Arthur Rackham
Нема коментара:
Постави коментар