И у најранијим документима о погребном обреду код Словена жртве заузимају битно место. Верује се да покојнику треба обезбедити на оноземаљском свету исто оно што му је било потребно на овоземаљском, односно храну и пиће. На основу таквог веровања настале су и даће, ритуалне гозбе у јелу и пићу на гробу покојника или пред кућом ако је невреме, али никако у кући. На даћу, која се одржавала више пута у току прве године од покојникове смрти, било је уобичајено да учесници доносе своје прилоге у јелу и пићу. Најважније је било да за време гозбе буде присутно кољиво, погача, вода, свећа, разна јела, воће и цвеће. На прву и главну даћу, присуствовали су сви учесници погреба а једно место се увек остављало празно и верује се да на том месту седи сам покојник. Уз пиће се благосиљао покојник, где се увек излива део пића на земљу, и наздрављало за дуг живот и здравље живима.
Текст: Милош Костић
Литература:
Бојан Јовановић, „Дух паганског наслеђа'', Светови, Нови Сад, 2000
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Слика:
Виктор Васнецов - Тризна по Олегу
Нема коментара:
Постави коментар