Капа

Овај део традиционалне ношње је обележавао социјални статус и сматрао се неодвојим делом тела, те су источни и јужни словени мртваца сахрањивали са капом. Поред обележавања социјалног статуса, капа је имала и заштитничку улогу од урока. Капу су по правилу мушкарци носили напољу а скидали је приликом уласка у неку просторију, пред покојником, током извођења обреда и пред првом сетвом. Такође су присутна и веровања о негативним последицама капе где се веровало да ће девојчица која носи капу или изгубити косу, остати неудата или постати жртва урока. Али такође постоје и случајеви где би домаћица за време обреда носила мужевљеву капу а да је млада код јужних словена седела на капи. Постоје и забране које се односе на поступање са капом, тако се у Србији каже: ,,Ко греје капу, заболеће га глава'', док код Руса је присутно веровање да ће заболети глава онога ко врти капу.
Текст: Милош Костић


Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
С.Узењева - ,,Капа'', „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 20


Слика:
Милан Дворнић: Чобан