Поред тога што су особине камена попут отпорности, чврстине, непомичности и постојаности нашле места у имтативној магији, уроцима и враџбинама, још од најранијих времена и сами камени су били поштовани. Ту се најчешће говори о великим каменима који непомично стоје у земљи, названи још и "становити камен" или "камен станац" сматрају се живим, изниклим из земље. Често су им преписивана лековита својства, и неретко би чак и обичан додир био довољан за исцељење. Исто тако, покрај таквих камена о одређеним светковинама би се окупљала читава закедница. Тада би се на камену приносиле крвне жртве или би се изливале различите жртве леванице, попут млека или меда, док би он попримао улогу жртвеника.
Текст:
Душан Божић
Литература:
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Zmago Šmitek - "Kaj raste brez korenja? O kamnih s posebnimi svojstvi na Slovenskem", Studia Mythologica Slavica, X, 2007, str. 179-195
Dragica Popovska - "A flow of ideas through symbolic images of the sacred stones in Macedonian folk tradition", Narodna umjetnost, 49/1, 2012, str. 95-111
Слика:
Андрей Клименко - Венок на камень
Нема коментара:
Постави коментар