Утројеност божанске Мајке

На западном делу јужнословенског простора запажамо једну широко распрострањену песму која је забележена у више десетина облика.

Stala se majka ranena
pred belom zorjom rumenom.
Žarku je vatru ložila,
bele je ganke pomela,
črnu je kavu kuhala
svojemu sinu Jakopu.
» Ustani, sine Jakope!«
»Nemrem se, majka nemrem se,
vile su srce vadile. «
»Poznaš li, sine, koje su?«
»Kak bi je, majka, nej pozna!?
Prva si bila, majka, ti,
druga je bila sestrica,
tretja je bila ljuba ma.
Vi ste mi, majka, vadili,
sestra je tajner držala,
luba je svečom sve tila,
ona se jako plakala.
Ne plač se, luba, ne plač se,
jošče mi nesu zvadili

У њиховом сажетку оне говоре о младићу којег мајка испитује о догађају који се збио у сну или на јави. Син јој тада говори о сусрету са три женска лика, виле или вештице, од којих су му две хтеле наудити, вадећи му срце, док је трећа негодовала. Потом открива да су то биле управо његова мајка и сестра или тетка, док га је његова вољена покушавала спасити.

Овде увиђамо утројени женски облик сличан оном какав је код суђаја приликом рођења, где једна од њих говори у корист детета. Али овакве песме могу указивати и на неизбежни болни растанак сина са мајком и осталим женама из куће како би се окренуо сопственој жени. У њима син доживљава преображај из детета у мушкарца спремног за женидбу.
 
Сличан опис три виле у обличју свакодневних укућанки налази се и у бугарској традицији. Овде сусрет са овим женама бива погубан по младића, али је значајно што се он одиграва на извору. А управо на извору, и то оном са ког у пролеће потиче животодавна снага затичемо утројену богињу у предаји балтичких народа. И тамо ће једна од жена покрај воде бити приказана као мајка. Овим се оцртава балто-словенска старина представе о божанствима чији је спомен очуван до данас.

Текст: Душан Божић

Литература:
Зоја Карановић - „Песма о овчару чије су срце изјеле вештице, текст и обредно-митски контекст песме“, Зборник матице српске за славистику 73, Нови Сад, 2008, стр. 153-165.
Radoslav Katičić - ”Gazdarica na vratima”, Ibis grafika, Zagreb, 2011
Alenka Goljevšček - ”Mit in slovenska ljudska pesem”, Slovenska matica, Ljubljana, 1982

Слика:
Душан Божић - Троична Свемајка