Овако се и данас назива биће нејасних особина којим родитељи плаше децу током васпитања. Описи баука разликују се од породице до породице. Ипак, нека од заједничких казивања су да обитавају у тами, нападају непослушну децу и да им ватра и светлост сметају. Даље, кроз песме, уочавамо сличности баука са зверима уз које се спомиње. Ово становиште омогућава претпоставку да се бауком првобитно означавала одређена животиња. Потврду налзимо и у Вуковом „Српском рјечнику“ који под одредницом „бак“ наводи да жене првим ничућим зубима тепају бак, баук, баучак али и вучић. Овакво тепање има за циљ да децу умири, умањујући сам страх од бола. Тиме се додатно страх, баук и звер доводе у везу.
Текст:
Душан Божић, Ивана Мораревић
Литература:
Петар Ж. Петровић - „О бауку“, Гласник етнографског музеја у Београду 8/VIII, 1933, стр. 104-108.
Владимир Михајловић - „Из наше митологије (баук, габор)“, Етнолошке свеске , 1986, стр. 53-57.
Catherine Saint-Georges et all. - "Motherese in Interaction: At the Cross-Road of Emotion and Cognition? (A Systematic Review)", Plos one 8(10), 2013
Слика:
Дејан Јовановић - Баук
Нема коментара:
Постави коментар