И најосновније радње из свакодневног живота проткане су многобројном верском и магијском симболиком, ово се јасно види у различитим поступцима током припреме хлеба. Након што се умеси, хлеб бива остављен у наћве да нарасте. Већ сама посуда могла је имати магијске особине, попут пољског навода о њеном справљању у једном дану од боровог дрвета у које је ударио гром. Остављено у таквој посуди, над тестом за будући хлеб би се прво гласно цмокнуло а затим би се изговарале речи „кисни, не мисли“ како се не би оклевало и како би хлеб што брже нарастао. Додатно се пожуривало објавом да га трудна жена иска. Понегде се речима наглашавала жеља за растом хлеба што је често праћено и подизањем руке високо у ваздух. Показало се да су невербална радње ових поступака далеко постојаније, премда су очуване на широком простору. Када се испече, хлеб се прекрива и оставља да се охлади. Ово је праћено речима у којима се наглашава потреба за протоком времена како би хлеб био погодан за исхрану.
Текст:
Душан Божић
Литература:
Биљана Симкић - „Магија мешења хлеба“, Српски језик 5/1-2, 2000, стр. 309-337
Фотографија:
Светослав Куцаров
Нема коментара:
Постави коментар