Воловска жртва

Говеда су одувек била Словенима значајне животиње. О томе говоре још и арапски путописци из X и XI века, попут ибн Ростеха који наводи да: "Сви они (Словени) поштују волове.". Во је јасно уважаван при раду, па ће стога постати оличење снаге. Међутим, он ће се у заједници сматрати за много више од теретне животиње. Тако је познато да се волови укључују у одређене магијске и обредне радње. Имајући овакав однос у виду и њихово жртвовање може се сматрати изузетно значајним.

Сведочанство о оваквом поступку долази нам из VI  века у једном од најраније забележених извештаја о Словенима где Прокопије из Цезареје

Душан Божић - Воловска жртва

бележи како су управо волови жртве приношене громовнику. Занимљиво је да столећима касније, у етнографском материјалу из Русије, наилазимо на сличан помен жртвовања бика. Овде се, наиме, говори о заједничкој сеоској прослави званој братчина која се одржавала при већим религијским светковинама. Тако је било и на Илиндан, када би се мештани састајали, славили и заједно обедовали. Бик, некада храњен или у новије време купљен средствима читаве заједнице, бивао је жртвован а затим куван у котлу. Забележено је и веровање да бик црвене боје обезбеђује временске прилике погодне за обављање радова у пољу.

Ова веза говеда и атмосферских појава позната нам је из јужнословенске етнологије где су управо бикови једно од учесталих отелотворења градобранитеља али и градоносаца. Овакви примери јасно се уочавају у грађи из западне Србије. Тако се у Драгачеву терање градоносних облака врши палицом за терање говеда. Док се том приликом употребљавају јединствена зазивања попут:

Устук' биче!
Не дај твојим бијелим говедима!
Наша су црна, вашу ће надјачати,
побиће ваша говеда

Еј, не дај, брате,
Станко утопљениче!
Не дај бијелим воловима
У наше њиве и воћњаке!
Ћерај и' тамо у недођин!

Поред оваквих веровања, у Србији и Македонији се бележе и обичаји о Илиндану који су готово истоветни руским. И овде ће се сељани сакупљати на посебном месту где ће заједнички бик бити жртвован, а затим скуван и послужен као део слављеничке трпезе. Ипак, услед снаге и значаја које ова животиња поседује, треба знати да ће се она појављивати као жртва и код бројних других међусобно неповезаних светковина и магијских пракси.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Никита И. Толстой - „Очeрки славянского язычества“, Индрик, Москва, 2003
Никита И. Толстој - „Бик“, Словенска митологија - енциклопедијски речник, Zepter book world, Београд, 2001
Никита И. Толстой, О.А. Терновская - „Братчина“, Славянские древности том 1, Международные отношения, Москва, 1995
Никита И. Толстой - „Говяда“, Славянские древности том 1, Международные отношения, Москва, 1995
Henrik Lomvjanjski - "Religija Slovena", Slovograf, Beograd, 1996

Слика:
Николай Фомин - Бык-тур