Овим термином се може означити свака употреба дима у ритуалне сврхе. У основи ова пракса вероватно почива на практичном истеривању исеката димом и служи прочишћивању. Стога се у магијским обредима дим користи управо приликом отклањања нечистих сила. Такво је кађење, најчешће деце, вучјом или медвеђом длаком како би се отклонила несаница или страва. Оваква веровања оставила су трага у народној медицини, где су димом лечене различите болести. Слично се поступа и са домаћим животињама које су бивале кађење на одређене светковине ради заштите. Осим болести кађењем се отклањају чини и уроци, о чему сведочи српска бајалица:
"Секиром те сечем, ватром те горим, тамјаном те кадим, водом те спирам"
(СМР: 235).
Текст:
Ивана Мораревић, Душан Божић
Литература:
Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић - „Српски митолошки речник”, Нолит, Београд, 1970
Анна А. Плотникова - „Кађење”, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001
Слика:
Veronika Gilková - smoke stories
Нема коментара:
Постави коментар