Сварожић

Божанство под овим именом приви пут ће забележити западноевропски хроничари у XI описујући раскошни храма у граду Радгосту. Каснији хроничари према овом граду именују и само божанство. Забележен као Zuarasici, Suarasiz, помињан је као божанство рата а уједно и као најпоштованији међу локалним становништвом. Поред ових извора пар векова касније у руским списима проналазимо име Сварожич као назив за свети огањ. Тако овај теоним представља једину спону између веровања Источних и Западних Словена. Очигледна је сличност у имену овог божанства и Сварога, а наставак -ић (-ич,-ici,-iz ) често се тумачи као патроним, па се лако изједначава са Дажбогом који се помиње као "син Сварогов". Међутим исти наставак може означавати и једноставну умањеницу те би Сварожић био млади, односно мали Сварог.

Текст:
Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Луј Леже - „Словенска Митологија“, ИРО Грфос, Београд, 1984
Хенрик Ломвјањски - „Религија Словена“, Библиотека XX века, Београд, 1996
Николай И. Зубов - „Научные фантомы славянского Олимпа”,  Жива старина 3(7), 1995, стр.46-48.
Лома, Александар, „Стара Словенска религија - један лични поглед из компаративног угла”, Зборник Матице српске за књижевност и језик, вол. 53, бр. 1-3, 2005, стр. 9-28

Слика:
Kazimierz Perkowski - Łado Swarożyc