Овај предмет је своју свакодневну употребу нашао у сточарству. Звона носе предводници стада како би звуком који производе током кретања указивали на свој положај. Ипак постоје и друге, неретко магијске, примене овог предмета. Најпознатија су заштитнича својства звона која се огледају у металу од кога је оно начињено или и у звуку који се производи. Ово се најбоље може приметити у коледарским поворкама чији су учесници окићени многобројним звонима, од ситних прапораца до великих клепетуша. Тако да својим кретањем производе страховиту буку која има за циљ да отклони присуство злих сила. Исти поступак видимо и у пролетњем терању змија које је такође пропраћено звоњавом звона.
Текст:
Душан Божић
Литература:
Нина Аксић - „Друге зове, себе не чује. Звоно у српској народној традицији“, PhilologiaMediana VI 6, 2014, стр. 151–165.
Слика:
Максим Сухарев - Звук
Нема коментара:
Постави коментар