Ова биљка је од давнина позната међу Словенима на шта указује и истоветност њеног назива код различитих словенских народа. Након житарица, она је уз лан најцењенија биљка која се гајила у домаћинству. Конопља је некада представљала главну сировину за израду платна као и ужади. Овакво грубо и издржљиво платно кориштено је при изради свакодневне одеће за рад али и неких делова свечаније ношње. Зато је свака породица у оквиру имања имала и конопљиште, односно посебно место за њено сађење. Сејање, као и остале послове везане уз ову биљку обављале су жене. Јаваља се и велики број различитих магиских поступака којима се настоји подстаћи богат принос и брз раст конопље. Тако можемо разумети повике "Оволика кудеља!", који су чују на љуљашци о пролетњим светковинама. Најзначајније предање о конопљи говори нам о животу биљке, и мукама које издржава од брања преко топљења, трљења и предења до ткања и преузимања новог облика. Конопља је присутна и у народној медицини, где ће се од ње справљати различите масти и одвари.
Текст:
Душан Божић
Литература:
Веселин Чајкановић - „Речник српских народних веровања о биљкама“', Српска књижевна задруга, Београд, 1994
Босиљка Радовић - „Гајење и обрада лана и конопље у нашем народу“, Гласник етнографског музеја у Београду 19, 1956, стр. 27-100.
Фотографија:
Уборка конопли, СССР, 1956
Нема коментара:
Постави коментар