Хорс

У најстаријој источнословенској хроници Повест минулих лета, као једно од божанстава којима Владимир подиже кумир више свог двора у Кијеву биће поменут и Хорс. Првобитно записан као Хърсъ. Овај извор нам нажалост не пружа битне поједности. Тако је и са бројним другим изворима који напросто само именом наводе ово божанство, чинећи га најпоменутијим након Перуна. Стога се већ дуго трага за лингвистичким кореном назива а најчешћа је претпоставка о иранској позајмљеници. Позивајући се при томе на авестанско hvarə xšaētəm, персијско xuršēt‎ односно осетинско хур све у значењу "сјајно сунце, сунце" довешће до обликовања недовољно разјашњење представе о "богу сунца". Непостојање везника између имена Хорса и Дажбога у једном од преписа извороног списа потакнуће мисао о истозначности ова два имена, па ће Хорсу бити приписане и онако лабаво утемељене Дажбогове соларне црте, као потврда иранске теорије. Слично се објашњава и навод из руског епа Слово о Игоровом походу где кнез Всеслав преображен у вука пресеца пут Хорсу, крећући се ка свом одредишту. Иако ће услед помињања ноћног путовања постојати настојања да се ово божанство прикаже и као подједнако неодређен "бог месеца". Ипак све ове теорије бивају пољуљане ако знамо да се иранска претпоставка не може олако прихватити. Она се суочава пре свега са лингвистичким проблемима, уз то ни време и тачно место на ком би до овог утицаја дошло нису јасно одређени нити је уочен теоним иранског порекла који би послужио као основа Хорсу. Међу бројним другим претпоставкама које су ово божанство везивале уз рат, лепоту, злато, коње или петлове на основу иранског, германског, туркијског или грчког исходишта речи издваја се једна. Сада се могуће извориште овог имена поставља далеко у прошлост када су словенска племена делила простор северних црноморских обала са другим индоаријским племенима. То дозвољава да се, као што је случај код Свароговог имена, корен протражи у најстаријем ведском слоју где је очуван у облику hṛṣu. Носећи значења "накострешеност", "уздигнутост", "радост", "задовољство", "пожуда" - односно крајња телесна радост која чини да се длаке на телу накостреше. Тако би уместо нејасног "бога сунца" требало трагати за божанством испуњеним животним нагоном, можда баш оним које нам с пролећа доноси Јарило.

Текст:
Душан Божић, Ивана Мораревић

Литература:
Constantine Borissoff - "Non-Iranian origin of the Eastern-Slavonic god Xŭrsŭ/Xors", SMS XVII, 2014, pp. 9-36.
Александар Лома - „Хорс“, „Словенска митологија – енциклопедијски речник”, Zepter Book World, Београд, 2001
Луј Леже - „Словенска Митологија“, ИРО Грфос, Београд, 1984
Н. М. Гальковскiй - „Борьба христiанства съ остатками язычества въ древней руси“, том I, Харьковъ, 1916
М.А. Васильев - „Язычество восточных славян накануне крещения Руси: Религиозно-мифологическое взаимодействие с иранским миром“, Индрик, Москва, 1999

Слика:
Игорь Ожиганов - Хорс