Познато је да се у животу Словена сусрећемо са великим бројем обредних хлебова, приметно је такође да су многи од њих украшени на различите начине. На њима се могу налазити фигуре од теста или се шаре постижу утискивањем виљушке, кости или посебно справљеном дрвеном шаралицом. Оваква шаралица је најзаступљенија код балканских Словена а сам предмет ће понети називе "лопар", "шаралица", "крушно слово" односно "слово". Од изворних народних мотива издвајају се различити соларни симболи попут розете, равнокраког крста или свастике.
Овим симболима настоји се појачати магијско значење самог хлеба и нагласити његова веза како са снагом сунца тако и са оностраним из ког навире плодност.
Текст: Ивана Мораревић, Душан Божић
Литература:
Петар Костић - Збирка шаралица за обредне хлебове у етнографском музеју у Београду, Гласник Етнографсог музеја у Београду, књ. 30, стр. 91-112.
Слика: Лопари из Пага (непознат аутор)
Нема коментара:
Постави коментар