Честа је појава украшавања ратничког оглавља перјем, што срећемо и код словенских народа. Назив челенка, који потиче из турског језика, односи се на посебну врсту металних украса за капу облику три или више пера. Обе врста украшавања спомиње народно предање у бројним забележеним песмама. У њима се челенка појављује као честа одлика јунака, као у: „...Дарива ми господу сватове, Дарива им пера позлаћена, Тер јунаци носе поврх главе...“. (Вук IX, стр. 173.) Исто тако и птичје перо заденуто у капу одражава јунаштво носиоца.О томе сведочи раскошни митопоетски опис светог Ђорђа: „...Пред тамницом чудан добар јунак На витезу коњу зеленоме, И на њему чисти зелен скерлет, На глави му красан самур-калпак, За калпаком ноја птића крило...“. (Вук IV, стр.6.) Мали је број сачуваних украса ове врсте, али један међу њима буди знатижељу. То је челенка случајно пронађена 1954 године у Такову. Чини је шест сребрних пера причвршћених за овалну плочицу која је богато украшена. На њој су приказани дрво света у чијој крошњи је људско лице, на средини је приказ Сунца док се у корењу одвија бој између змије и птице.
Текст:
Ивана Мораревић, Душан Божић
Извори:
Вук С. Караџић - „Народне српске пјесме IV“, Беч, 1833
Вук С. Караџић - „Српске народне пјесме IX“, Биоград, 1902
Ђорђе Тешић - „Челенка - "оковано перје“, Гласник Етнографског музеја у Београду 21, стр. 131-154.
Слика:
„Перјаница“ - Душан Божић
Нема коментара:
Постави коментар