Према овој животињи Словени су гајили изузетно поштовање. Често је представљан као људски двојник, о чему нам говоре и митови о његовом постању, где првобитно човек бива преображен у медведа након одређеног поступка којим је одступио од правила. За ову звер важи мишљење да је изузетно мудра и богата, а спомиње се и као као шумски владар, често изједначен са лесником. О медведу се говори и као о великом љубавнику, па је он сам симбол плодности, а из митских односа са женама рађали би се људи изузетне снаге. О његовој плодоносној улози говоре и амајлије справљене од медвеђег тела. Тако се шапа вешала о кров куће где је поред заштитничке имала и улогу да обезбеди имућност, а именовала се као „сточији бог“. Управо ове одлике доводе медведа у везу са богом Велесом.
Текст: Душан Божић
Литература:
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008
Александр В. Гура - „Символика животных в славянской народной традиции“, Индрик, Москва, 1997
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Слика:
Медведь - Виктор Бритвин
