Буђење медведа

Из српског предања нам је познато да се на сусрету зиме и пролећа буди шумски господар - медвед. Устајањем из свог брлога он предсказује одређене временске услове. Наиме, уколико тог јутра види своју сенку враћа се натраг у јазбину да спава и зима се додатно продужава, ако ипак не види сенку и остане напољу тада се очекују и топлији дани и бржи долазак пролећа. Сличан датум буђења знају и подтатрански Пољаци. Међутим, код Белоруса се ово догађа тек месец дана касније, они овај дан буђења називају "камаедзіца". Тада се спремају посебна јела која се као дарови приносе медведу. Јасно је да се медвеђи зимски сан изједначава стањем мировања целокупне природе, стога и медвеђе буђење наговештава поновну обнову саме природе.

Текст:
Душан Божић

Литература:
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Urszula Janicka-Krzywda - "Motywy przyrodnicze w legendach o Matce Bożej na Polskim Podkarpaciu", Peregrinus Cracoviensis 4, 1996, str. 93-102
Эдвард М. Зайкоўскі - „Месца Вялеса ў дахрысціянскім светапоглядзе насельніцтва Беларусі“, НАНБ, Мінск, 1998

Слика:
Олег Гуренков - Комоедица

Међедовић

Овако се назива јунак српских прича који је проистекао из односа људског бића, загубљеног у шуми, и медведа. Истовремено кроз њих се приповеда о споју природе и културе. Када се дете роди, оно бива остављено медведу на одгајање. Све док не стаса, односно докаже своју снагу, не допушта му се одлазак међу људе. Испуњен надљудском снагом и апетитом, сусреће се са различитим људима и овладава њиховим вештинама. Тиме усваја културне вредности заједнице. У једној верзији ове приче, Међедовић на крају постаје цар, овако наглашавајући потребу за култивисаном природом зарад бољитка заједнице.

Текст:
Ивана Мораревић, Душан Божић

Литература:
Зоја Карановић - Збирка Симеона Ђурића и пет прича о Међедовићу, Зборник Матице српске за књижевност и језик, св. 1-3, 2005, стр. 97-118.

Слика:
Евгений Рачев - Маша и Медведь

Медвед

Према овој животињи Словени су гајили изузетно поштовање. Често је представљан као људски двојник, о чему нам говоре и митови о његовом постању,  где првобитно човек бива преображен у медведа након одређеног поступка којим је одступио од правила. За ову звер важи мишљење да је изузетно мудра и богата, а спомиње се и као као шумски владар, често изједначен са лесником. О медведу се говори и као о великом љубавнику,  па је он сам симбол плодности, а из митских односа са женама рађали би се људи изузетне снаге. О његовој плодоносној улози говоре и амајлије справљене од медвеђег тела. Тако се шапа вешала о кров куће где је поред заштитничке имала и улогу да обезбеди имућност, а именовала се као „сточији бог“. Управо ове  одлике доводе медведа у везу са богом Велесом.
Текст: Душан Божић

Литература:
Radoslav Katičić - "Božanski boj", Ibis grafika, Zagreb, 2008
Александр В. Гура  - „Символика животных в славянской народной традиции“, Индрик, Москва, 1997
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991

Слика:
Медведь - Виктор Бритвин