Израда коледарских маски

У овом снимку можете видети поступак израде традиционалних српских маски, као део шире словенске традиције знане под именом  „Коледари“.

Маскирне поворке чине један од главних елемената у обичајима током зимског периода. Зооморфне и антропоморфне маске справљали би младићи. Они би под њима ходили од куће до куће у оквиру одређеног региона, носећи звона и певајући песме правили би изузетну буку, док би их мештани даривали различитим даровима. Њихов главни задатак је да отерају зле духове и донесу плодородности домаћинству. У овим зооморфним костимима они предстаљају предке, који долазе из оностраног како би помогли током зиме и најавили предстојећи период обнове вегетације. Током зимског периода култ предака и култ вегетације бивају наручито испреплетени.


Снимак и монтажа:
Владимир Ћосић

Музика:
Svarica - Trudan Hod

Додир земље

Приликом наступања смрти, различитим поступцима се настоји олакшати мука и омогућити правилан прелаз души покојника. Један од таквих ритуалних радњи јесте и спуштање самртника на земљу. Овим чином он долази у физички контакт са тлом, које се сматра једним од пребивалишта мртвих. Тиме се самртник приближава преминулим прецима, и посредно путем земље долази у додир са њима. Такође, истим овим поступком он се враћа под окриље Мајке Земље. Занимљиво је да се овај поступак везан уз крај живота појединца, такође налази и његовом почетку, приликом доласка на свет. Наиме, први чин који би се вршио приликом рођења детета било је његово полагање на земљу, или би се сам порођај неретко одвијао при земљи. Овим се поступак људског рађања поистовећује са рађањем целокупне природе. Међутим, исто тако се наглашава хтонична природа детета, које на овај свет долази из оностраног. Тако истоветан обредни поступак повезује почетну и завршну тачку људског живота.
Текст: Душан Божић


Литература:
Душан Бандић - „Народна религија Срба у 100 појмова“, Нолит, Београд, 1991
Бојан Јовановић - „Магија српских обреда“, Просвета, Ниш, 2001

Слика:
Максим Сухарев - Навь

Долазак на свет

Рођење детета је међу најважнијим догађајима како за његове родитеље и породицу, тако и за читаву заједницу у којој се рађа. Сходно томе, читав низ магијско-религијских пракси и веровања везан је за овај чин.

За полазну тачку можемо узети зачеће детета, када оно отпочиње путовање ка овоземаљском. Да дете долази из хтонског света најбољи је показатељ однос заједнице према трудници, где се она, посредством плода који у себи носи, сматра истовремено блаженом, готово светом али и мистично опасном. Односно, налази се у статусу неодређености, не припадајући потпуно како овом свету тако ни оностраном.

Овај предпорођајни период испуњен је бројним саветима, забранама и препорукама о њеном понашању које имају за циљ да осигурају безбедан долазак детета на свет. Било да се ради о сусретима са другим особама, животињама или местима, сви они темеље се на основама имитативне магије. Исто тако, сматра се да и сама носећа жена има појачана магијска својства, стога јој други чланови заједнице излазе у сусрет не би ли се огрешили о њу а на себе привукли клетву и урок. Дакле у периоду који претходи рођењу трудница се штити од свих лоших утицаја, док се истовремено читава заједница штити од ње саме.
Посредством оваквих веровања, сам чин порођаја жена би најчешће вршила потпуно сама. И одмах након рођења детета приступало би се са обредима заштите. Један од основних је додир новорођенчеда са земљом, којим се додатно наглашава његова припадност хтонском. Овим започиње последња фаза доласка на свет.

Трећега дана по рођењу одређује се судбина детета, и у овом периоду се дете као и породиља сматрају посебно подложним магијски утицајима тако да се улажу додатни напори како би се они заштитили, па се најчешће држе изоловани, у кругу породице. Тек након четрдесет дана од рођења, мајка и дете се враћају у заједницу, и овим дете у потпуности ступа на свет.
Текст: Душан Божић

Литература:
Душан Бандић - „Табу у традиционалној култури Срба“, БИГЗ, Београд, 1980
Бојан Јовановић - „Магија српских обреда“, Просвета, Ниш, 2001
Слика:
Долазак на свет - Душан Божић