Рођење детета је међу најважнијим догађајима како за његове родитеље и породицу, тако и за читаву заједницу у којој се рађа. Сходно томе, читав низ магијско-религијских пракси и веровања везан је за овај чин.
За полазну тачку можемо узети зачеће детета, када оно отпочиње путовање ка овоземаљском. Да дете долази из хтонског света најбољи је показатељ однос заједнице према трудници, где се она, посредством плода који у себи носи, сматра истовремено блаженом, готово светом али и мистично опасном. Односно, налази се у статусу неодређености, не припадајући потпуно како овом свету тако ни оностраном.
Овај предпорођајни период испуњен је бројним саветима, забранама и препорукама о њеном понашању које имају за циљ да осигурају безбедан долазак детета на свет. Било да се ради о сусретима са другим особама, животињама или местима, сви они темеље се на основама имитативне магије. Исто тако, сматра се да и сама носећа жена има појачана магијска својства, стога јој други чланови заједнице излазе у сусрет не би ли се огрешили о њу а на себе привукли клетву и урок. Дакле у периоду који претходи рођењу трудница се штити од свих лоших утицаја, док се истовремено читава заједница штити од ње саме.
Посредством оваквих веровања, сам чин порођаја жена би најчешће вршила потпуно сама. И одмах након рођења детета приступало би се са обредима заштите. Један од основних је додир новорођенчеда са земљом, којим се додатно наглашава његова припадност хтонском. Овим започиње последња фаза доласка на свет.
Трећега дана по рођењу одређује се судбина детета, и у овом периоду се дете као и породиља сматрају посебно подложним магијски утицајима тако да се улажу додатни напори како би се они заштитили, па се најчешће држе изоловани, у кругу породице. Тек након четрдесет дана од рођења, мајка и дете се враћају у заједницу, и овим дете у потпуности ступа на свет.
Текст: Душан Божић
Литература:
Душан Бандић - „Табу у традиционалној култури Срба“, БИГЗ, Београд, 1980
Бојан Јовановић - „Магија српских обреда“, Просвета, Ниш, 2001
Слика:
Долазак на свет - Душан Божић
Нема коментара:
Постави коментар